Председник Међународне Организације "Срба Евроазије"
Председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону

Одговор Андреју Курајеву на његову изјаву

Уважени господине Андреј, желим да Вас у име дела Српског народа обавестим да је ваш текст и изјава у Вашем живом журналу,у којем сте Гаврила Принципа назвали терористом, је изазвала велико негодовање и разочарење код нас, посебно имајући у виду дубоке историјске односе Руског и Српског народа. Ви сте овим текстом фактички подржали западну антисрпску пропаганду,којом они покушавају да Србе представе као некакав терористички народ а Гаврила Принципа симболом тероризма!

Због тога желим да Вама и другим, који можда имају сличну визију,предоставим следећу нинформацију, која је базирана на фактологији а не на личном убеђењу.

Први светски рат почео је 28. јула 1914. године испаљивањем прве гранате на Београдски Калемегдан са ратног речног монитора „Бодрог“, кога су пратили монитори „Темеш“ и „Кереш“. Напад је почео око 23:00 часa.  Првом великом рату у историји човенчанства који је отпочела Аустро-Угарска нападом на Србију, претходила су 24 покушаја објаве рата Србији. Аустро-Угарски фелдмаршал гроф Конрад фон Хецендорф лично је 24 пута покушавао да отпочне рат против Србије. Аустро-Уграски министар спољних послова гроф Голчховски још је 6. јануара 1901. године изјавио: „Ми ћемо једноставно притиснути Србију уколико се деси да се Србија усуди да креира другачију политику од оне коју ми желимо“.

Аустро-Угарску је чинило око 52 милиона становника разноразних националности и народа који су тежили да се ослободе и заснују своје националне државе јер су Аустро-Угарску доживљавали као „тамницу народа“.

У контексту политичког кретања ондашње Европе, само у периоду од 1881-1916. године било је почињено 19 политичких убистава:

МОНАРСИ И ПРЕДСЕДНИЦИ
  1. Александар Други, руски цар (убијен 1881.г. у Санкт Петербургу);

  2. Мари Франсоа Сади Карно, председница Француске (убијена 1894. г. у Лиону);

  3. Елизабета Прва, хабзбуршка царица (убијена 1898. г. у Женеви);

  4. Умберто Први, италијански краљ (убијен 1900. г. у Монци);

  5. Александар Први (Обреновић), краљ Србије (убијен 1904. г. у Београду)

  6. Карлос Први, краљ Португала (убијен 1908. г. у Лисабону заједно са Луисом Филипом престолонаследником);

  7. Георгиос Први, краљ Грчке (убијен 1913. г. у Солуну);

  8. Франц Фердинанд, аустроугарски престолонаследник (убијен 1914. г. у Сарајеву).

ПРЕМИЈЕРИ И ВИСОКИ ЗВАНИЧНИЦИ

  1. Антонио Канвас дел Кастиљо, премијер Шпаније, 1897. године

  2. Александар Цинцар Марковић, премијер Србије, 1903.

  3. Пјотр Толипин, премијер Русије, 1905

  4. Елиле Соининен, врховни судија Финске, 1905. године

  5. Теодорос Делиганис, премијер Грчке , 1905. г

14.Валде Хирваканта, председник Турског Апелационог суда, Финска, 1911. г

  1. Хозе Каналехас, премијер Шпаније 1912. г.

  2. Махмуд Севкет Паша, велики везир Отоманске империје, 1913. године

  3. Жан Журес, француски социјалистички политичар и пацифиста, 1914. година.

  4. Лорд Киченер, британски фелдмаршал и државни секретар одбране 1916. године

  5. Гроф Карл фон Стургк, Аустрија

Само на императора Франца Јозефа покушана су три атентата пре него што је Гаврило Принцип извршио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда:

  1. Први покушај атентата учинио је мађарски кројачки калфа Јанош Либењи касапским ножем, од чије оштрице је императора спасила дебела крагна официрске јакне. Мађари су му подигли споменик.

  2. Други покушај атентата учинио је италијански иредентиста Гиљермо Обердан (у Трсту му је подигнут споменик, а у Болоњи постоји меморијална плоча) слави се широм италије као страдалник за уједињење Италије и национални херој.

  3. Трећи покушај атентата учинио је италијански анархиста Луиђи Лукени (том приликом убио жену императора Ф. Јозефа).

  4. Четврти атентат на Хабзбурге – Гаврило Принцип. Још увек нису разјашњене све околности око самог атентата. Г. Принципа на Ф. Фердинанда. Трагедија је што је том приликом настрадала његова супруга Софија која је била бременита, тако да је поред супруге императора Франца Јозефа, Елизабете – Сиси, она била жртва политике коју су водили Хабзбурзи. Да су Срби женомрсци и женоубице не би 600 шкотских болничарки дошло да негује Српске рањенике изнемогле и оболеле од тифуса. Не би кнегиња Марија Константиновна Трубецка нити Ана Павловна Хартвиг неговала те и такве Србе. Још мање би се жене латиле оружја да се боре раме уз раме као што су то чиниле Српкиња Милунка Савић (12 пута одликована за храброст, а од тога два пута од стране Русије и по једанпут од Француске и В. Британије), као ни Британка Флора Сандс, обе војници чувеног „гвозденог пука“ српске армије.

Иначе, као многи млади тадашње Европе борио се за националну независност, Принцип је поборник идеје југословенства, члан  патриотске организације „Млада Босна“ која је окупљала Хрвате,  Муслимане, Србе и друге народе удружене око југословенске идеје. Иначе, неопходно је истаћи чињеницу да је и за време Југославије у центру главног града Београда постојала, као и данас што постоји, улица Гаврила Принципа. У Сарајеву су постојале стопе Г. Принципа на месту атентата, које су у више наврата уклањане, па поново постављане у зависности од тумачења оних који су владали у Босни. У Чешкој на згради Затвора Терезин, где је своје последње дане провео Г. Принцип, постоји меморијална плоча.

Уколико је борба за слободу тероризам онда су и сви они који су се борили против Аустроугарске терористи.

За Србе и све слободарске народе, Гаврило Принцип је био и остао херој. Срби нису изазвали Први светски рат. Напротив, били су исцрпљени Првим и Другим балканским ратом који су се одиграли 1912. и 1913. године, да би им 1914. године био наметнут трећи за редом рат у исцрпљеној и опустошеној, изгладнелој Србији. И током Отоманске империје, Срби су дизали устанке уз подршку Руса, али  и Запада. Срби су стајали на бедему хришћанства и цивилизоване Европе, кроз стварање одбрамбеног појаса тзв. „Српске Крајине“  (у време аустријске царице М.Терезије). Пречасни Лафан, истраживач на Краљевском колеџу у Кејмбриџу је на Оксфорду 1918. године објавио књигу  „Срби чувари капије“[1], збирку историјских предавања о Србима. У уводнику је речено да је насловом сумирана служба Српског народа који је за крст часни и слободу златну давао све од себе.

Да је руски цар Николај Други Романов веровао да су Срби злочиначки народ и да је Гаврило Принцип терориста, не би вршио смотру Српске добровољачке дивизије у Одеси, 23. маја 1916. године, нити би изјавио следеће: „Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа...“. Такође, након Албанске голготе српског народа којом приликом је на обронцима албанских планина у снегу и леду остало усмрћено и оковано око 72.000 људи, а на албанску обалу стигло око 110.000 изнурених скелета, мученика, који су пркосили својој судбини, Велика Вританија и Француска, као ни Италија нису одреаговале благовремено. Управо тада, руски цар Николај Други Романов био је тај који је остао запамћен у колективној меморији српског народа као велики пријатељ Србије и заштитник, јер је упозорио да ако савезници не пошаљу бродове и српска војска не буде спасена, да ће Русија раскинути савез са њима. Наравно, одмах након тога стигли су бродови спаса.


Дакле,ово је само део историјских чињеница којима желимо показати оно што Вама или није познато или не желите видети као чињенице.

Наравно, Ваше мишљење и текст, који је на жалост, повредио већину Срба и обрадовао наше непријатеље, неможе утицати на односе и љубав наших народа, јер је та веза много јача од било ког покушаја подмењивања историјских чињеница и значаја тих догђаја.

Наша многобројна дијаспора је усвојила „Декларацију о заштити кулуре сећања на српске жртве“ и део тог сећања се односи управо на Гаврила Принципа.

Српски народ цени и поштује све жртве које је поднео Руски народ у свим периодима њене историје.


Уз дужно поштовање, Председник Српске дијаспоре Драган Станојевић

Београд  03.07.2015.

Изјава Курајева  http://diak-kuraev.livejournal.com/864684.html
    Blogger Comment
    Facebook Comment

3 коммент.:

  1. Добар одговор.

    ОтветитьУдалить
  2. Свака ти част!!!

    ОтветитьУдалить
  3. Анонимный3 мая 2017 г., 23:10

    Андреј Курајев је битанга и модерниста, бајкерски проповедник антивере за којега је одавно већина свештенства и моноаштва РПЦ тражила рашчињење...

    ОтветитьУдалить