Председник Међународне Организације "Срба Евроазије"
Председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону

Неискоришћена снага дијаспоре



Држава само треба да нам обезбеди закон по коме можемо самостално и без оптерећења деловати. Дијаспора је један од најбитнијих ресурса ове државе у сваком погледу, и оно што може дијаспора, тешко може урадити било која државна институција, каже за Програм за дијаспору РТС-а Драган Станојевић, председник у техничком мандату Скупштине дијаспоре и Срба у региону.

Пре пет година конституисана је Скупштина дијаспоре и Срба у региону, која би требало да буде кровна организација целокупног расејања, али се њен рад, по речима Драгана Cтанојевића, председника Скупштине дијаспоре и Срба у региону, налази у својеврсној блокади. О разлозима за такво стање, Драган Станојевић говори за Програм за дијаспору
РТС-a.

 Да ли ће бити одржано заседање Скупштине дијаспоре и Срба у региону у јуну ове године?

Да, окупићемо се у Београду, али то неће бити Скупштина са пуним мандатом, јер је наш мандат истекао. У техничком смо мандату до новог избора, зато ће то бити технички састанак на коме ћемо резимирати досадашње активности и разговарати о начину организовања у будућности, имајући у виду да нико у држави не жели да чује глас дијаспоре. Послао сам дописе председнику Николићу, нисам добио одговор, премијеру Вучићу сам недавно писао и још чекам одговор, министар Дачић је јавно обећао, али није испунио. Морам рећи да нисмо ни имали могућност рада скоро сво ово време, јер смо били у блокади више од пола мандата, али не због нас. Позвао сам, не само делегате, него и све представнике дијаспоре, јер је мој циљ да постигнем максимални консензус, где би био заступљен и представљен највећи број људи из дијаспоре. Овим путем позивам све представнике организација из дијаспоре да ми се јаве путем мејла, желим са сваким да се састанем и да видимо шта нам је чинити.

 Која ће питања бити решавана, покренута...који су приоритети?

Решаваћемо питања везана за даље функционисање Скупштине у ситуацији потпуног игнорисања од стране матице. Разматраћемо предлоге за промену начина избора делегата, промену броја мандата, модусе максималног осамостаљивања Скупштине и могућности самоорганизације, разматрати начине за електронско гласање. Тема ће бити и одређивање мандата у Скупштини Србије за представнике дијаспоре и најважније, предлози за промену Закона о дијаспори.

Ваш став о неименовању директора Управе за дијаспору и Србе у региону. Како се то одражава на релацији матица-расејање?

Спуштени смо са нивоа министарства до управе без управљача. То је још једна потврда односа матице према нама и непоштовање Закона о дијаспори. Због неименовања руководиоца управе, ми смо блокирани скоро две године. Али, желим да скренем пажњу да смо и у Министраству и касније, у Канцеларији, имали проблема и да је било борбе која је штетила дијаспори. Руководство тих установа и неки „вечити" познаваоци дијаспоре су манипулисали многим процесима и уместо да буду сервис, били су шефови дијаспори и трошак држави. Нама треба сервис и мандат да можемо сами да делујемо. Тај сервис, у функцији посредника би технички спроводио оно што Скупштина изгласа. На нивоу Владе, у сваком министарству би постојали одговорни људи за решавање наших питања. Тако бисмо били ефикаснији, мање би било простора за манипулације и коришћење дијаспоре за „туристичка путовања око света", јер ми државу не коштамо ни једног динара, све сами финансирамо.

 Делегати Скупштине дијаспоре су у техничком мандату. Има ли у таквој ситуацији простора за деловање и са којим институционалним телом имате конструктиван дијалог, комуникацију?

Да, ми смо у техничком мандату, али како се испоставило, ми смо све време били у некој врсти техничког мандата. Када бисмо имали адекватан закон, могли бисмо да делујемо, а да не чекамо државу за све, већ само за изгласане одлуке. Нажалост, немамо ни са ким комуникацију, не позивају нас ни на један државни догађај ни пријем. Лично сам разочаран, од ове власти сам очекивао неколико корака напред, а не уназад.

 Говорили сте о мањкавости Закона о дијаспори и Србима у региону. Шта је неопходно променити у том закону?

Тај закон је прављен без дијаспоре, тек сада увиђамо колико има недостатака. Већ смо изгласали део предлога, а доста је припремљених који се морају усвојити, без тога не можемо даље. У том закону је фиксиран број мандата по нечијем нахођењу и интересу, па је на пример за Америку или неку европску земљу предвиђено 4-5 мандата, а за целу Евроазију један мандат. Такође, имамо дупле савезе, где сваки савез бира свог представника, чиме се дуплирају мандати, а онда неко у Канцеларији бира подобне делегате изостављајући друге. Даље, неко је лимитирао број мандата и тако оставио ван Скупштине велики број активних представника. Пошто сами себе финансирамо сматрам да број мандата може бити и дупло већи јер смо изгласали пословник по ком можемо имати седнице путем интернета итд. Посебна проблематика везана је за Србе у региону, према којима треба имати посебан приступ и направити другачији систем за њихово учешће.
Једноставно речено, држава само треба да нам обезбеди закон по коме можемо самостално и без оптерећења деловати. Дијаспора је један од најбитнијих ресурса ове државе у сваком погледу, и оно што може дијаспора, тешко може урадити било која државна институција. Ако хоћете, дијаспора је та која својим дознакама одржава и социјални мир.
У дијаспори је преко 4 милиона Срба и држављана Србије, који су за последњих петнаестак година у Србију послали преко 50 милијарди долара дознака. Наша држава је изгласала Закон о дијаспори као и Декларацију о односима између матице и расејања од највећег државног и националног интереса, још само да то видимо на делу.

www.rts.rs
    Blogger Comment
    Facebook Comment

0 коммент.:

Отправить комментарий